Госпођа Ана Каџумуло Тибаиџука се придружила УН-ХАБИТАТ-у као Извршни директор у септембру 2000. године. Данас је она Африканка на највишем положају у систему Уједињених нација. Држављанка Танзаније, докторирала је у области Пољопривредне економије на Шведском пољопривредном универзитету у Упсали.
 
Током прве две године на положају, госпођа Тибаиџука је надгледала значајне реформе које су довеле до тога да Генерална скупштина УН-а унапреди Центар за људска насеља Уједињених нација у потпуно развијен програм УН-а, који се сада зове УН-ХАБИТАТ – Програм људских насеља Уједињених нација. Постављање госпође Тибаиџуке на положај Извршног директора потврђено је на нивоу Генералног подсекретара а одлуком Генералне скупштине њен први четворогодишњи мандат почео је у јулу 2002. године.

Као Извршни директор, учествовала је у раду свих органа на високом нивоу у систему УН-а. У њих спадају Главни извршни одбор Уједињених нација и Виши управни одбор Генералног секретара, који је у функцији његовог кабинета. Управо су за време њеног мандата владе које надгледају агенцију преко њеног Управног савета више од два пута повећале основни буџет УН-ХАБИТАТ-а на 44 милиона долара за 2004-2005, дајући му овлашћење да потроши до 50 милиона долара под условом да средства буду на располагању.

Госпођа Тибаиџука је значајно ојачала УН-ХАБИТАТ политички, финансијски и оперативно, умногоме повећавајући његову транспарентност и утицај, притом модернизујући рад агенције и чинећи је одговорнијом. Такође је учврстила везе са кључним донаторима и државама чланицама и учинила да УН-ХАБИТАТ игра већу улогу у међународном развоју.

Госпођа Тибаиџука предводи основни циљ УН-ХАБИТАТ-а да побољша животе становника сиротињских квартова у складу са Миленијумским циљевима развоја. Одговорност УН-ХАБИТАТ-а је да предводи напоре у извршавању Задатка 11 тих циљева – побољшавање живота 100 милиона становника сиротињских квартова до 2020. године.

Госпођа Тибаиџука, којој је 2003. године Универзитетски колеџ у Лондону доделио почасни докторат за њен рад, која је борац за права жена и говори енглески, свахили, хаја, шведски и помало француски језик, објавила је пет књига и многобројне чланке.

Пре него што се придружила УН-ХАБИТАТ-у, госпођа Тибаиџука је била Специјални координатор за најнеразвијеније земље, земље без излаза на море и мале острвске земље у развоју на Конференцији Уједињених нација о трговини и развоју (UNCTAD), одговорна за јачање капацитета најнеразвијенијих земаља у трговинским преговорима са Светском трговинском организацијом.

Од 1993. до 1998. године, када се придружила UNCTAD, госпођа Тибаиџука је била ванредни професор економије на Универзитету у Дар ес Салам. Током овог периода такође је била члан делегације Владе Танзаније на неколико Самита Уједињених нација, укључујући Конференцију Уједињених нација о људским насељима (Истанбул, 1996.), Светски самит о храни (Рим, 1996.), Четврту светску конференцију о женама (Пекинг, 1995.) и Светски самит о друштвеном развоју (Копенхаген, 1995.). На овим конференцијама, госпођа Тибаиџука је била активан члан Форума о цивилном друштву и НВО. На Светском самиту о храни у Риму изабрана је за Координатора за источну Африку у Мрежи за сигурност хране, трговину и одрживи развој  (COACAD). Госпођа Тибаиџука је такође члан Међународног научног саветодавног одбора Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) од новембра 1997. године. 

Осим своје улоге у УН-ХАБИТАТ-у, госпођа Тибаиџука је посвећена улози и правима жена у развоју. Oснивач је и председавајућа независног Националног савета жена Танзаније (BAWATA), а такође и један од оснивача и председавајућа Barbrо Johansson фонда за образовање девојака који се бави промовисањем високих стандарда образовања за девојке у Танзанији и Африци.