Када је Хабитат основан 1978. године, после састанка у Ванкуверу познатог као Хабитат I, урбанизација и њене последице нису биле толико значајне у плану рада Уједињених нација које су створене више од три деценије пре тога, када је две трећине човечанства још увек било рурално. Од 1978. до 1997. године, уз слабу подршку и неусредсређен мандат, Хабитат се практично сам борио међу мултилатералним организацијама да спречи и ублажи проблеме који су потицали из огромног урбаног раста, нарочито у случају градова у земљама у развоју. Од 1997. до 2002. године, до када је пола света постало урбано, УН-ХАБИТАТ - вођен Хабитат Агендом и Миленијумском декларацијом - доживео је снажну ревитализацију, користећи своје искуство да идентификује настајуће приоритете за одрживи урбани развој и да начини потребне исправке у правцу деловања.

Уједињене нације су 1996. године одржале другу конференцију о градовима, Хабитат II, у Истанбулу, у Турској, да би процениле какав је напредак постигнут у току две деценије од састанка у Ванкуверу и поставиле нове циљеве за нови миленијум. Политички документ који је проистекао из овог „Урбаног самита“ и који је усвојила 171 земља је познат под именом Хабитат Агенда и садржи преко 100 мера и 600 препорука.

1. јануара 2002. године, мандат агенције је учвршћен а њен статус је подигнут на ниво потпуно развијеног програма система УН-а у Резолуцији А/56/206 Генералне скупштине УН-а. У току је рад на кључним препорукама и усавршавању плана рада као скуповима стратегија за остваривање циљева и задатака урбаног развоја и стамбеног смештаја Миленијумске декларације, која представља развојни план рада Уједињених нација за следећих 15 до 20 година. Захваљујући овој ревитализацији УН-ХАБИТАТ је директно доспео у главни ток развојног плана рада Уједињених нација за смањење сиромаштва уз модернизовану и ефективну структуру и особље, као и релевантији и усредсређенији скуп програма и приоритета.

Управо кроз овај план рада УН-ХАБИТАТ доприноси укупном циљу система Уједињених нација да смањи сиромаштво и промовише одрживи развој. Његови партнери укључују владе и локалне управе, као и широк пресек међународних невладиних организација и група цивилног друштва.